Wednesday, June 3, 2015

Teravija namaz

Propis teravije

Teravija je pritvrđeni sunnet koji je prenesen od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovih ashaba. Teravija je namaz koji je propisano klanjati ramazanom u džematu.
(Jedne ramazanske noći je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, izašao i vidio neke ljude kako klanjaju jednoj strani džamije, pa je upitao: „Šta rade ovi?“ Neko reče: „O Allahov Poslaniče, ovi ljudi ne znaju Kur’an, pa ih Ubejj ibn Ka’b predvoi u namazu.“ On reče: „Lijepo su postupili.“ Bilježi el-Bejheki kao mursel i kaže da je hasen, a bilježe ga Ebu Davud, Ibn Nasr, el-Bejheki i drugi sa spojenim lancem prenosilaca koji je prihvatljiv) i to nakon jacije namaza (En-Nu’man ibn Bešir kaže: „Klanjali smo sa Allahovim Poslanikom, sallallahu ‘alejhi ve sellem, dvadeset treću noć ramazana do kraja prve trećine noći, zatim smo klanjali sa njim dvadeset pete noći do polovine noći, zatim smo klanjali sa njim dvadeset sedme noći toliko da smo pomislili da nećemo stići na sehur.“ Bilježe ga Ibn Ebi Šejbe, Ibn Nasr, en-Nesa’i, Ahmed i el-Firjani sa sahih senedom)
Nazvana je teravijom (ar. teravih) jer se nakon svakog četvrtog rekata odmaralo od dugog stanjanja i učenja. Inače, namaze je bolje klanjati u kući, osim ako se radi o obaveznim namazima, te namazima koje je propisano klanjati u džematu, poput: namaza prilikom pomračenja, teravije i sl. Takvi namazi se klanjaju u džematu u džamijama.


Vrijednost teravije 

Ebu Hurejre prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Ko ramazan provede u namazu (Pod namazom koji je spomenut misli se na teraviju) vjerujući i nadajući se nagradi, biće mu oprošteni prijašnji grijesi.“(bilježi Buharija)

Način klanjanja teravije

1. Teravija se klanja uz ramazan, nakon jacije namaza i njeno vrijeme traje sve do pojave zore. (Od A’iše, radijallahu ’anha, se prenosi da je rekla: „Ljudi su klanjali u Poslanikovoj džamiji ramazanskim noćima podijeljeni, poneko bi znao nešto od Kur’ana napamet i za njim bi klanjala grupa od pet-šest ljudi, ili više ili manje od toga. Jedne noći mi Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, naredi da mu postavi hasuru kod vrati moje sobe, što sam i uradila. Nakon jacije je izašao do hasure, a oko njega se okupiše ljudi koji bijahu u džamiji, te ih je predvodio u dugom namazu. Kada je završio ušao je (u svoju sobu) i ostavio hasuru kakva jeste. Ujutru su ljudi pričali o tom namazu sa Poslanikom, sallallahu ‘alejhi ve sellem, koji je predvodio one koji su te noći bili sa njim u džamiji. Zatim se okupi još veći broj ljudi u džamiji da je džamija brujila od ljudi. Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, izađe (te) druge noći, pa klanjaše kao i prethodne noći. Ujutru su ljudi to spominjali, pa se u džamiji okupi još veći broj, da je džamija postala tijesna. I te (treće) noći je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, predvodio ljude u namazu. Kada je došla četvrta noć, džamija nije mogla primiti sve ljude, pa ih je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, predvodio u jaciji namazu, a zatim je ušao u kuću dok su ljudi ostali u džamiji. Rekao mi je: ’Šta hoće ovi ljudi o A’iša?’ Rekoh: ’O Allahov Poslaniče, ljudi su čuli za tvoje predvođenje namaza sinoć, pa su se zbog toga okupili.’ On reče: ’Skupi mi hasuru i A’iša.’ Ja sam to uradila, i Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je namjerno prenoćio kući, dok su ljudi bili u džamiji. Neki od njih počeše govoriti: ’Namaz!’, dok Poslanik nije otišao na sabah. Kada je završio sa sabah namazom, ljudi priđoše, a on prouči hutbutetul-hadže, i reče: ’A zatim; o ljudi, nisam prenoćio kući zato što sam zaboravio, hvala Allahu, niti mi je bilo skriveno da ste tu, ali sam te pobojao da vam ovaj namaz ne postane obavezan, a da nećete moći izdržati. Radite od djela ono što možete, a Allah neće prestati primati od vas (djela) dok se ne umorite i ne odustanete.’“ U drugom rivajetu stoji da je rekao ez-Zuhri: „I Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je preselio dok je bilo takvo stanje, što se nastavilo za vrijeme Ebu Bekrovog hilafeta i početkom Omerovog.“ Bilježe Buhari, Muslim, Ebu Davud, en-Nesa’i, Ahmed, Ibn Nasr i drugi sa sahih senedom. Šejh el-Albani kaže: „Ovi hadisi očito ukazuju na propisanost klanjanja teravija u džematu, jer je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, na tome ustrajavao u tim noćima, i tome ne kontrira to što nije nastavio u četvrtoj noći kako stoji u ovom hadisu, jer je Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, to obrazložio bojaznošću da im taj namaz ne bude propisan kao obavezan. Nema sumnje da je ta bojaznost nestala nakon njegove smrti, sallallahu ‘alejhi ve sellem, jer je upotpunjen šerijat, čime prestaje i ono što je uzrokovano tom bojaznošću a to je ostavljanje džemata, tako da ponovo na snagu stupa prethodni propis, a to je propisanost teravija u džematu. Zato ju je oživio Omer ibnul-Hattab, radijallahu ‘anhu“)

I muškarcima i ženama je sunnet klanjati teraviju. Sunnet je da imam sa ostalim muslimanima klanja jedanaest rekata i to je najbolje, a nekada može klanjati i trinaest rekata. U zadnjoj trećini ramazana treba oduljiti sa učenjem, ruku'om i sedždom, jer je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u zadnjoj trećini ramazana ibadet činio cijelu noć. Ako neko klanja više ili manje od spomentog broja, nije sporno.
(Prenose Muhammed ibn Nasr El-Mervezi u knjizi Muhtesaru Salatil Vitar i Ibn Hadžer u knjizi Fethul-Bari petnaest mišljenja učenjaka o broju rekata teravije. A to su: 11 rekata, 13 rekata, 16 i vitar, 21 rekat, 23 rekata, 24 i vitar, 20 rekata do dvadesete noći Ramazana a zatim 24 rekata do kraja Ramazana, 24 rekata do dvadesete noći Ramazana a zatim 28 rekata do kraja Ramazana, kao prethodno sa vitarom od 7 rekata, 34 i vitar, 36 i 3 rekata vitara, 38 i 1 rekat vitara, 41 rekat, 40 rekata i 7 rekata vitara, 46 rekata i 3 rekata vitara. Po zvaničnom stavu hanefijskog, šafijskog i hanbelijskog mezheba teravija ima 20 rekata i 3 rekata vitara, dok kod malikija ima 36 rekata i 3 rekata vitara. Dokaz prvih je ono što se prenosi od Omera, radijallahu 'anhu, da je naredio Ubejj ibn Ka’bu, radijallahu 'anhu, da predvodeći džem'at klanja 20 rekata teravije i 3 vitara, a kažu ovo je bilo u prisustvu ashaba pa time biva idžma' (konsenzus) ashaba. Dok je dokaz malikija praksa muslimana u Medini, tj. klanjali su 36 rekata teravije i 3 vitara. (Bedai'u-sanai'i 1/288, El-Medžmu'u 4/32-33, Keššaful-kinna'i 1/425, Šerhu-z-zerkani 1/284.)
Najbolje je klanjati dva po dva, tj. nakon svaka dva rekata predavati selam, a nekada se može klanjati i četiri po četiri.
(Šejh Muhammed ibn Salih el-Usejmin kaže: „U ova četiri rekata koja je klanjao dva puta – predavao je selam nakon svaka dva rekata, kao što je to došlo pojašnjeno od strane A’iše, radijallahu ’anha, koja je rekla: ’Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je klanjao noću jedanaest rekata predajući selam nakon svaka dva rekata.’ (bilježi Muslim) Po tome znamo da onaj ko kaže da se ovih jedanaest rekata klanja četiri po četiri sa po jednim selamom – takav nije pogodio.“ Eš-Šerhul-mumti’, 4/11-49.)
Prenosi se da je Aiša, radijallahu 'anha, upitana o Poslanikovom, sallallahu alejhi ve sellem, namazu u ramazanu, pa je kazala: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ni u ramazanu niti van njega nije klanjao više od jedanaest rekata. Klanjao bi četiri i ne pitaj o njihovoj ljepoti i dužini, pa bi opet klanjao još četiri i ne pitaj o njihovoj ljepoti i dužini. Pa bi na kraju klanjao još tri.“(Bilježi Buharija) Ibn Abbas prenosi da je Poslanik noću klanjao trinaest rekata. (Bilježi Buharija) Aiša veli: „Klanjao bi nakon jacije pa do pred nastup sabaha jedanaest rekata. Klanjao bi dva po dva, i na kraju bi klanjao jedan rekat vitar namaza.“ (Bilježi Muslim)
2. Ako neko želi da klanja noćni namaz pred kraj noći, onda treba ostaviti vitar i klanjati ga nakon završetka noćnog namaza, a ako bi sa imamom, klanjajući teraviju, klanjao i vitar, pa potom klanjao i nakon toga, onda će klanjati paran broj rekata. Ukoliko žena želi da ode u džamiju i klanja farz ili teraviju, obaveza joj je da se pokrije, da ne pokazuje svoje ukrase, da ne privlači svojim mirisom i da ne izaziva ljudske pobude.

Kada se onome ko klanja za imamom piše kao da je klanjao cijelu noć?

1. Sunnet je da se (do kraja) klanja za imamom, bez obzira koliko rekata on klanjao, jer ko tako učini, imat će sevap kao da je cijelu noć klanjao. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, veli: „Ko bude klanjao za imamom, sve dok on ne završi sa namazom ima nagradu kao da je klanjao cijelu noć.“(Hadis je ispravan, a bilježi ga Ebu Davud, br. 1375., i Tirmizi, br. 806., i ovo je njegova verzija.)
2. Ukoliko teraviju klanjaju dva imama, ne treba izlaziti kada prvi završi (svoj dio), nego treba klanjati za drugim imamo do kraja, jer samo se tako dobiva nagrada klanjanja cijele noći.
(Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Ko bude klanjao za imamom sve dok on ne završi sa namazom ima nagradu kao da je klanjao cijelu noć.“ (Sunenu-t-Tirmizi, hadis je hasen sahih). U komentaru Tirmizijinog Sunena – Tuhfetu-l-ahvezi (3/448.) se spominje da je imam Ahmed govorio: „Osoba ne treba da napušta namaz sve dok imam ne završi do kraja.“ A u istom djelu se spominje da je Ebu Davud rekao: „Vidio sam imama Ahmeda da tokom mjeseca ramazana klanja vitar namaz sa imamom, osim jedne noći kada nisam bio prisutan.“ Šejhu Ibn Bazu je postavljeno sljedeće pitanje: „Da li je suprotno sunnetu ukoliko imam klanja dvadeset rekata teravije i tri rekata vitar namaza, a osoba iza imama klanja samo jedanaest rekata?“ Odgovor šejha je bio: „Sunnet je da se klanja onoliko koliko imam klanja, pa makar imam klanjao i dvadeset tri rekata, jer Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, veli: 'Ko bude klanjao za imamom, sve dok on ne završi sa namazom ima nagradu kao da je klanjao cijelu noć.'“ Medžmu'u fetava ibn Baz, 11/325. Šejh Abdullah ibn Abdurrahman ibn Džibrin navodi da je imam Ahmed klanjao iza imama sve dok on ne bi završio sa namazom, postupajući po već spomenutom hadisu. Vidjeti: Fetava eš-šejhi ibn Džibrin, 24/9.)

Ko treba ljude predvoditi na teraviji?

Najpreče je da teraviju predvodi onaj ko najljepše uči i najbolje poznaje Kur'an. Ako imam nije hafiz, može da uči iz mushafa. Učiti iz mobitela na kojem je snimljen mushaf je zabranjeno jer takvo što ne priliči namazu i postoji mogućnost da se mobitel isključi i sl. Iz mushafa je dozvoljeno učiti jer je takav postupak prenesen u predajama. (Upitan je tabi’in Ibn Šihab ez-Zuhri o tome da imam predvodi ljude u ramazanu čitajući iz mushafa, pa je rekao: „Naši najbolji su čitali iz mushafa.“ Bilježi Ibn Nasr el-Mervezi u Kijamul-lejl.) Najbolje je da imam prouči cijeli Kur'an uz ramazan, a ako nije u mogućnosti, onda će proučiti određeni dio.

Propis dove nakon što se cijeli Kuran prouči

Učenje ovakve dove u namazu nema osnove u praksi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niti u praksi njegovih ashaba. Učenje ove dove van namaza je preneseno od Enesa, radijallahu 'anhu, i zato ko želi da je uči može to da učini. (Imam Nevevi u svome djelu Et-Tibjan fi adabi hameleti-l-Kur'an (1/159) kazuje: „Ibn Ebu Davud prenosi u dva predanja čiji su lanci prenosilaca ispravni, da je Katade, poznati tabīn i učenik Enesa b. Malika, kazao: 'Kada bi Enes htio da završi hatmu Kur'ana, sakupio bi porodicu i proučio dovu.'“) Ova dova nema svoj posebni tekst, nego se može učiti bilo šta od kura'nsko-hadiskih dova i drugih dova.

Napisao: šejh Muhammed b. Ibrahim et-Tuvejdžiri
Poglavlje o Dobrovoljnim namazima