Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Neka niko od vas ne hoda u jednoj papuči, neka ih skine obje, ili neka ih obuče obje."
(Buhari, 5856; Muslim, 2097)
Jedan mladić je upitao šejha Ibn Baza, rhm, nakon predavanja o ovom hadisu rekavši: "Šejhu, nekada se desi da papuče ispred vrata budu udaljene jedna od druge, pa da li je dozvoljeno da obučem jednu papuču pa napravim u njoj par koraka do druge?" - a šejh mu odgovori:
"Sine, ako možeš da ne pogriješiš prema Allahu i jedan korak, potrudi se."
Šejh koji je proklinjao Muhammed ibn Abdul Vehhaba svaki dan!
Šejh Muhammed ibn Ibrahim je spomenuo događaj koji se desio sa šejh AbdurRahman Bekrijem, jednim od učenjaka iz Saudijske Arabije, koji je putovao u Indiju i tamo sreo muderrisa koji je imao običaj da svaki dan poslije dersa zajedno sa svojim učenicima proklinje Muhammeda ibn AbdulVehhaba!
Šejh Bekri je pomenutog šejha pozvao kod sebe i na stolu ostavio Kitabut-Tevhid od šejha Muhammed ibn AbdulVehhaba, ali je prije toga skinuo korice knjige... Kada je pomenuti šejh došao šejh Bekri je rekao: ''Odoh da donesem voća'', a šejh je uzeo knjigu sa stola i počeo da lista i klima glavom: ''Ovo je vallahi poput Buharije, način, poglavlja... sve kao kod Sahiha imama Buharije...ko je pisac ove knjige?'', upitao je šejh Bekrija? ''Hajmo otići do obližnjeg dućana u kojem se prodaju knjige pa da pitamo!'' I otišli su,,,''Možeš li mi reći ko je autor ove knjige? '', ''Hm, stani da vidim'' , i donio je primjerak Kitabut-Tevhida i počeo porediti...''Autor je Muhammed ibn Abdul Vehhab!'', rekao je prodavač.
Kada je ovo čuo pomenuti muderris rekao je: '' Muhammed ibn AbdulVehhab, onaj kafir?! On autor?!'' Žestoko je bio ljut, a potom se smirio, zatim rekao: "Ovom čovjeku smo vallahi veliku nepravdu učinili!" I svoj običaj da svakog dana šejha proklinje sa svojim učenicima, promjenio je u to da svaki dan za njega dovu upućuju!
-Allah se smilovao šejh Bekriju, i podario nam mudrost u našem govoru i djelima!
Ne želim da dušu svoju učim ljenosti...
Šejh Zekerijja el-Ensari, poznati šafijski pravnik, nema seneda u šafijskom fikhu, niti i jednoj hadiskoj zbirci, niti u kiraetima, a da ne idu preko ovog alima. Živio je preko 100 godina!
Kada je doživio 100. i dalje je klanjao stojeći, pa su mu govorili: "zašto ne klanjaš sjedeći?
Pa je odgovarao: "Ne želim svoju dušu da učim ljenosti!"
Poučna priča o suzi šejha Ibn Baza, rahimehullah
Jedna od Allahovih blagodati s kojima me je počastio dok sam bio mladić jeste odrastanje u gradu Rijadu, baš u vrijeme kad su tamo boravili najveći islamski učenjaci. Kakav je samo poseban doživljaj bilo biti u prisustvu šejha Ibn Baza, rahimehullah... Upravo iz tih dana nosim prekrasne uspomene, iz kojih i danas izvlačim pouke... Običaj šejha Ibn Baza, rahimehullah, je bio da NIKAD nije dopuštao da prođe niti sekunda vremena, a da se nije iz nje izvukla neka korist, pa makar se radilo i o jelu. Uobičajeno je bilo da se on obrati studentima s molbom: „Ko će nam reći nešto korisno?“ Nakon toga bi svaki student morao da spomene neki koristan savjet ili predaju, i to bez obzira na veličinu halke. Ovo je divna praksa koju i dan-danas nastojim praktikovati s svojim učenicima, a naučio sam je od šejha Ibn Baza, rahimehullah.
Naravno, dok bi jedan student govorio, drugi bi razmišljali i pokušavali da se sjete nečega posebnog što će reći kad dođe njihov red – lijepu izreku učenjaka, tefsir ajeta, nepoznati podatak ili pak neki dragulj iz riznica islamskih nauka. Ono što je jedan student rekao ostalo je u mom sjećanju do današnjeg dana i naučilo me vrijednu životnu lekciju.
Došao je red na šejha Muhammeda El-Ferradža, i on je samo podigao pogled s zemlje i počeo da uči Kur'an. Učio je ajet za ajetom iz sure Ali Imran, dok su svi prisutni slušali. Kada je završio, pogledah šejha Ibn Baza i vidjeh da su mu oči ispunjene suzama. Reče: „Džezakellahu hajren.“ Te noći niko nije spomenuo ništa bolje od onoga što je šejh El-Ferradž proučio.
Pouka: Neka vaš pomagač pri opominjanju drugih i sebe bude Kur'an. Na srca ljudi ništa nema veći utjecaj od riječi Onoga Koji ih je stvorio. Upamtite da je razlika između govora nekog stvorenja i Allahovo Govora kao što je razlika između stvorenja i Stvoritelja.
Autor: Velid Basiuni
Mudrost u pozivanju!
Veliki broj onih koji žele da pozivaju tevhidu misle da poziv Tevhidu podrazumjeva odmah donošenje suda o onima koji nisu na Tevhidu, zapostavljajuči princim mudrosti i postepenosti. Kaže šejh Abdu Rahman bin Hasan, unuk šejha Muhammed ibn Abdul Vehhaba: "Naš šejh, Muhammed ibn AbdulVehhab na početku svog poziva kada bi čuo ljude da upučuju dovu Zejd ibn Hattabu (poznati kabur u vrijeme šejha oko kojeg su ljudi tavafili) govorio bi im;"Allah je bolji od Zejda", želeči sa tim da ih udalji od širka sa blagošču, uzimajuči u obzir veću korist, i kako ih ne bi odbio..."
(Medžmuatu tewhid, 339)
